Sećanja najstarijih Novosađana M (1965)
Davne 1972. godine, kad smo se moji roditelji, brat i ja doselili u naš lepi, tek sagrađeni kvart Meander, ispred zgrada su već bila posađena mlada stabla koja čine danas pravu zelenu oazu u stambenom bloku. Igrališta su bila prepuna dece svih uzrasta. Jurili smo na tobogan, klackalice i ljuljaške, vozili bicikl, igrali smo žmurke i na parkingu između dve vatre, sankali se zimi na nizbrdici kod kula i uvek molili mame, koje su nas dozivale sa terasa (jer nije bilo mobilnih telefona), da ostanemo napolju još pet minuta. Nikad dosta igre oko zgrada! Na svakom odmoru u školi devojčice su preskakale lastiš a dečaci na terenu fudbal. Nastavnici su nam s puno ljubavi u školi organizovali razne sekcije koje smo pohađali radujući se druženju i novom znanju. U sali za fizičko imali smo mogućnost da treniramo odbojku, košarku i gimnastiku bez dodatnih troškova za roditelje. Mnoga prijateljstva koja su započeta još u vrtiću „Veverica“ i učvršćena u školskim klupama Osnovne škole „Đura Daničić“ traju sve do danas. Maja, 1965.